Мрва воље за лавину промена

- A +

......"Плашљивима и саможивима се чини да је све што се дешава, свака појединост уперена против њих лично. Плиткоумни људи, као и они који су по природи лакомислени и безбрижни, не мисле о тим догађајима уопште, све док их не осете на својој кожи. Једино разборит човек труди се да све промене у друштву и јавном животу посматра хладнокрвно и тумачи правилно, а да прво уочи и оцени њихово опште значење, а тек после тога испитује у којој мери ти догађаји могу и њега лично да погоде и онда настоји да се уклони и заштити - уколико му је то могућно и морално допуштено.".......

Овако је говорио наш нобеловац, Иво Андрић 1944. године у Београду.
После неколико "Октобарских револуција", на које је било тешко остати равнодушан, у сваком сукобу су се на зараћеним странама увек могли наћи аргументи за и против. Тамо где је било више једних, било је много мање других, а опет довољно да нико не одустаје, те да се расправа од мача са две оштрице сведе на рупу без дна.... Да се разумемо, супротстављање мишљења подстиче развој духа, стварање критичког ума, али и здравије средине, све док се за сопствене идеале боримо достојанствено, подвлачим, достојанствено.... Проблем настаје , када борба прерасте у примитивно одмеравање снага, физичко сукобљавање са онима који не могу, не смеју или не желе да врате истом мером. Тако стварамо ово стање какво је сада, лошу слику Србије која је у свим облицима и форматима прострујала светом. Све то резултирало је ситуацијом да бројни успеси српског народа у спорту, култури, науци, помаци у политици, бивају бачени у сенку деструктивних конфликата између нас самих.

Потребно је да спрецимо проблеме и пре него сто они настану! Знамо да набоје нагомилане негативне енергије можемо каналисати тако што ћемо једни друге ослушкивти, разумети, помагати, И тиме што ћемо отворити наша врата према свету у нади да е и свет та иста врата отворити нама, као себи равнима. Ми желимо Србију којом емо се поносити, Србију образованих, еманципованих и креативних младих људи, спремних за акцију, преузимање иницијативе, жељних одговорности! Желимо младе који е дијалогом, попут Сократовом херменеутиком, супротстављењем ставова и мишљења доћи до решења проблема, пронаћи нове опције, оне које највише одговарају, најрационалније су.... Наћи златну средину!

Као и до сада, доказаћемо да нисмо ту да бисмо се играли политике, вец смо ту да храбро корачајући напред, са главом постављеном усправно, станемо на пут насиљу као начину живота, променимо традицију нетолерантности и супротставиимо се менталитету мржње. Ове зиме нећемо заспати, нити емо дозволити да ико млад падне у зимски сан! Устрептали и пуни енергије, трудићемо се да нашим акцијама подсетимо колико је битно узети ствар у своје руке, реаговати, осетити се корисним! Мрва воље довољна је да покрене читаву лавину промена! Ми смо спремни да се боримо за Србију којом бисмо се поносили било где, било када и пред било ким! Ми не желимо да будемо призвод своје околине, волели бисмо да околина буде наш призвод!

Милица Шошић
Демократска омладина Свилајнац