'' Пре него што бациш камен на другога, реци шта си урадио ''

- A +

''Лако се народ да осуди туђи рад окупи у јединствено веће,

али ни тада признати неће да и сам плете тајне планове,

разуђених стратегија интересне кланове. Само се у критици

другог храбро сме, боље би било да свако гледа да сопственим трудом свом тиму допринесе.''

Ако бисте ви хтели у себе да погледате, да збројите улагања и остварења у свом животу - вама би сам камен из замаха руке испао. Да ли бисте се запитали: "У чему сам ја био најбољи? У чему је други био бољи? Да ли сам увек предузимао све што је до мене? Да ли сам увек признавао све што је до њега? Зар сам ја хтео да неко за мене нешто уради када ја за себе то нисам? Нисам ли ја у свему делио људе на ове и оне, на моје и твоје?" Нико не може да буде ни мало добар, кад се свако труди да буде што гори.

За почетак, нек утихну лелеци свих оних који су живи, здрави и уморни. "Ко нама даје за право да у животу после њега будемо поспани?!" Нек одрасту већ једном сви они застали у порођају зрелости кога неприродно спутавају само зато јер је природно болан! Нек стисну зубе сви они који су спремни да зарад коренитих реформи претрпе сада мале болне резове! Нек стану на црту свог животног фронта сви они који су пред сопственом борбом устукнули... а није се требало толико бојати, требало се борити!

Замислите тековине људских нематеријалних улагања као задивљујуће споменике у низу који се срамно скрнаве, сваки пут када се неправедно оштећују, потцењују, обезвређују. Зар ћемо то допустити?! Замислите покретачку снагу ентузијазма која акумулира радне потенцијале човека и таложи у темеље велелепних грађевина чији се низови шире у пространство без граница, које се успиње у небо без краја... Зар ћемо то пропустити?! Замислите стручне системе постављене на највиши престо, на висини где их не срозавају ниске службе појединих интересних циљева. Зар не би требало да је и стварно тако?! Замислите систем вредности јединствен, исконски и кристалан пред чијом се снагом и статуа од злата распада и нестаје у ништавилу. Зар није у томе моћ?! третирајте своје умове као крцата складишта неоткривених идеја, које снага духа разоткрива, енергија живота разграђује, ентузијазам амбициозних грла оплемењује, грла које храброст поткива у трци напред! Досегните до свог циља да бисте осетили океан ужитка где се усхићење задовољног човека таласа. Е, тако се живот живи!! тако је Зоран живео! Тако Зоран постоји - кроз дух који нам је Зоран у исти аманет оставио, кроз самопредавање нама откривене сржи здравих идеја!

Ако овако замишљене слике уткама у свест ми можемо остварити много. Ми имамо већ много! Човече, оставио ти је много! твоје је да узмеш од свог живота суштину, огроман део који се може издвојити, обликовати, управљати, креирати. Ако нам је неко пусти корење на здравом тлу, положио темељце од камена, оставио битне задатке, поставио правилне путоказе, открио крила - наше је да се винемо у неку бољу будућност и да путем његове храбрости слободно свету пружимо своје руке док у себе гледамо не би ли што бољи свет видели. Ја сам скупила снаге, можете и ви! Нек` свако крене од себе!

 

Сузана Марјановић

Демократска омладина Шабац